Kad voljeni nedostaju...moj brat

                     

 

Bilo koje riječi slaba su utjeha onima koji ne mogu preboljeti i čije duše zaplaču kad zabole   sjećanja, prošlo je 8 godina...

                                                                    I ewo opet...

po ko zna koji put za tobom placemo

Probudim se jutros, otvorim lagano oči i prvo što mi se nekako samo  nametne je dubok uzdah. Sednem na krevet, spustim noge na pod, oslonim se laktovima na kolena, a glavu naslonim na šake, zažmurim, uzdahnem i polako počnu da se ređaju slike pred očima.

by.r

Moj brat i ja smo bili mali on mi je bio k'o drug oko nas veliki ideali i zamisljeni krug. Leti smo putovali na more sakrivali se na tudje ladje a otac podje da nas trazi ne moze da nas nadje. Koliko godina a kao da je juce bilo kad smo se prvi put zaljubili. Nasli smo pticu na velikom bregu i cuvali je za drugu decu mosle smo isli bosi po snegu k'o Neil Armstrong po mesecu.Bilo je svega sto sada nema i svi smo imali nekakav plan sad niko ne zna sta se sprema kakav je sutra dan.

Život se mijenja, ali ne i sjećanja na sva lijepa druženja, šaputanje i mirise iz detinjstva koje jedino brat i sestre znaju.