Reči mi nedostaju samo kad želim da ih predam dalje, lepe se za mene skrivaju se, ne žele da odu. Da li grešim što ih ipak odvajam s usana, izvlačim iz duše i puštam u neki taj tudji svet da žive dalje svoj život, pošto sam ih mišlju obeležila?
Vraćam se u realnost ili bar želim da verujem da to činim. Jer,ostaje pitanje gde se realnost nalazi i šta smo mi u njoj a šta je ona u nama. Dodirnula sam granice sanja, ušla sam u sliku, izašla iz nje nekakva drugačija, probudjena. I ne pitam se više, posmatram, upijam, postajem pesak i tečem i ugibam se zajedno s vremenom,mestima i ljudima pred čijim pragom se zaustavim.
I htela bih da napišem, da kažem nešto, ali mi beži priča, uvija se oko mene i u meni poput vetra ili muzike. Ništa od budjenja. Ili se ono ipak već desilo?
Dragi moji, sanjarite u svom životu, ne sanjajte ga. Život je tu da se živi. Spojte se s njim u svojoj vremenskoj ravni. Kažu da je ovo godina medjuljudskih odnosa, mnogo toga se preispituj i menja.
Ako već niste, posejte neko lepo seme u svom srcu i negujte cvet kad spazite nagoveštaj pupoljka. I ako već niste, počnite da volite sebe, jer niko nikad neće umeti tako da vas voli kako to možete umeti vi sami. Zato, ako vam se čini da uzalud čekate pravu ljubav, verujte da je to istina, da neki delić nedostaje jer ste ga sebi oduzeli, misleći da vas kompletiraju drugi i da nije lepo voleti samog sebe. Medjutim, istina je drugačija: niko nas ne može voleti onako kako je nama potrebno da se kompletiramo, a i mi, okrnjeni ne možemo lepo voleti druge. Zaokruženi ljubavlju svaku dalju ljubav smatramo darom i ne tražimo od nje da krpi naše rupe. I volimo bezuslovno.
Učite decu da vole sebe, da stanu svakog jutra pred ogledalo i obraduju se svom liku, požele mu dobar dan pun radosti.
Učite sebe da ne možete menjati druge ali možete promeniti ceo svet menjajući sebe.
Savladajte veštinu dodirivanja sopstvene duše, umesto bežanja od nje. Naučite da vidate svoje rane, ne zatvarajte oči pred njima. Neće ne manje boleti ako se pravite da ih ne vidite.
Vežbajte izgovaranje reči: volim te, oprosti, hvala i osetite njihov eho svakim damarom.
Ne sudite i ne osudjujte prebrzo, jer niko, pa ni mi sami, nije sasvim dobar ni sasvim loš.
Nikad nije previše kasno a ni dovoljno rano za budjenje.
by plava baklava
Vraćam se u realnost ili bar želim da verujem da to činim. Jer,ostaje pitanje gde se realnost nalazi i šta smo mi u njoj a šta je ona u nama. Dodirnula sam granice sanja, ušla sam u sliku, izašla iz nje nekakva drugačija, probudjena. I ne pitam se više, posmatram, upijam, postajem pesak i tečem i ugibam se zajedno s vremenom,mestima i ljudima pred čijim pragom se zaustavim.
I htela bih da napišem, da kažem nešto, ali mi beži priča, uvija se oko mene i u meni poput vetra ili muzike. Ništa od budjenja. Ili se ono ipak već desilo?
Dragi moji, sanjarite u svom životu, ne sanjajte ga. Život je tu da se živi. Spojte se s njim u svojoj vremenskoj ravni. Kažu da je ovo godina medjuljudskih odnosa, mnogo toga se preispituj i menja.
Ako već niste, posejte neko lepo seme u svom srcu i negujte cvet kad spazite nagoveštaj pupoljka. I ako već niste, počnite da volite sebe, jer niko nikad neće umeti tako da vas voli kako to možete umeti vi sami. Zato, ako vam se čini da uzalud čekate pravu ljubav, verujte da je to istina, da neki delić nedostaje jer ste ga sebi oduzeli, misleći da vas kompletiraju drugi i da nije lepo voleti samog sebe. Medjutim, istina je drugačija: niko nas ne može voleti onako kako je nama potrebno da se kompletiramo, a i mi, okrnjeni ne možemo lepo voleti druge. Zaokruženi ljubavlju svaku dalju ljubav smatramo darom i ne tražimo od nje da krpi naše rupe. I volimo bezuslovno.
Učite decu da vole sebe, da stanu svakog jutra pred ogledalo i obraduju se svom liku, požele mu dobar dan pun radosti.
Učite sebe da ne možete menjati druge ali možete promeniti ceo svet menjajući sebe.
Savladajte veštinu dodirivanja sopstvene duše, umesto bežanja od nje. Naučite da vidate svoje rane, ne zatvarajte oči pred njima. Neće ne manje boleti ako se pravite da ih ne vidite.
Vežbajte izgovaranje reči: volim te, oprosti, hvala i osetite njihov eho svakim damarom.
Ne sudite i ne osudjujte prebrzo, jer niko, pa ni mi sami, nije sasvim dobar ni sasvim loš.
Nikad nije previše kasno a ni dovoljno rano za budjenje.
by plava baklava
Nema komentara:
Objavi komentar