Peter Carl Fabergé, poznat i kao Karl Gustavovič Faberže (Sankt Petersburg 30. maj, 1846. - 24. septembar 1920.), bio je čuveni ruski draguljar, najpoznatiji po uskršnjim Fabergeovim jajima, napravljenim po uzoru na davnašnja uskršnja jaja, koja je pravio od plemenitih metala i dragog kamenja .
Rođen je u porodici draguljara Gustava Fabergea i njegove supruge, Dankinje, Charlotte Jungstedt. Gustavovi preci bili su hugenoti, izbjegli iz Francuske nakon diskriminatornogNantskog edikta, kojim su katolici protjerivali protestante. Fabergeovi preci tako su se prvo naselili u Berlin a 1800. u baltičku provinciju Latviju, koja je tada već bila u ruskim rukama. Nakon školovanja u Petrogradu, Faberge je pekao zanat po Evropi (u Dresdenskoj školi umjetnost i obrta), školovao se i u Francuskoj i Engleskoj. Dobio je i zvanje zanatlije.
Rođen je u porodici draguljara Gustava Fabergea i njegove supruge, Dankinje, Charlotte Jungstedt. Gustavovi preci bili su hugenoti, izbjegli iz Francuske nakon diskriminatornogNantskog edikta, kojim su katolici protjerivali protestante. Fabergeovi preci tako su se prvo naselili u Berlin a 1800. u baltičku provinciju Latviju, koja je tada već bila u ruskim rukama. Nakon školovanja u Petrogradu, Faberge je pekao zanat po Evropi (u Dresdenskoj školi umjetnost i obrta), školovao se i u Francuskoj i Engleskoj. Dobio je i zvanje zanatlije.
Kao 26-godišnjak, 1872. se vraća u rodni Sankt Petersburg i ženi Augustu Juliu Jacobs. Narednih 10 godina mentor mu je bio očev pomoćnik Hiskias Pendin. Njihova kompanija je radila i na restauraciji Ermitaža. Faberge je sa renomeom carevog draguljara postao poznat i van granica Rusije te je imao zastupništva u Kijevu, Odesi, Londonu, Moskvi i Sankt Peterburgu.NakonOktobarske revolucije, boljševici su preuzeli njegovo imanje, a porodica Faberge je izbjegla na Zapad (u Njemačku i kasnije Švicarsku).
Fabergeova jaja
Faberge je 1885.godine uzdigao ukrašavanje jaja na nove visine. On se dobrovoljno prijavio da kreira ukrasna jaja za cara Aleksandra III koja će on pokloniti svojoj ženi Mariji Fedorovnoj. Faberge je jaja držao u tajnosti, a na kraju je oduševio carsku porodicu jajima koja su izgledala obično, ali su sadržala u sebi mala iznenađenja napravljena od zlata, emajla i dragog kamenja.
Tokom čitave vladavine cara Aleksandra, samo je jedno Fabergeovo jaje pravljeno svake godine. Caru je ono predstavljano za Uskrs. Kada je na tron došao Nikola II, Faberge je počeo da pravi dvoje jaja godišnje, jedno za carevu ženu a drugo za njegovu majku.
Svako jaje je bilo remek-djelo za sebe. Na primjer, 1891.god Faberge je predstavio jaje Azova, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Unutra je bila sićušna replika broda Pamiat Azova (ruskog borbenog broda).
Faberge je 1885.godine uzdigao ukrašavanje jaja na nove visine. On se dobrovoljno prijavio da kreira ukrasna jaja za cara Aleksandra III koja će on pokloniti svojoj ženi Mariji Fedorovnoj. Faberge je jaja držao u tajnosti, a na kraju je oduševio carsku porodicu jajima koja su izgledala obično, ali su sadržala u sebi mala iznenađenja napravljena od zlata, emajla i dragog kamenja.
Tokom čitave vladavine cara Aleksandra, samo je jedno Fabergeovo jaje pravljeno svake godine. Caru je ono predstavljano za Uskrs. Kada je na tron došao Nikola II, Faberge je počeo da pravi dvoje jaja godišnje, jedno za carevu ženu a drugo za njegovu majku.
Svako jaje je bilo remek-djelo za sebe. Na primjer, 1891.god Faberge je predstavio jaje Azova, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Unutra je bila sićušna replika broda Pamiat Azova (ruskog borbenog broda).
Nakon revolucije 1917., Fabergeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu, a danas dostižu basnoslovne cijene. Primjera radi, na aukciji kuće Christie's, 2007. godine, jedno od ovih jaja dostiglo je cijenu od 18,5 miliona dolara, a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog Nacionalnog Muzeja.
Izgled carskih uskršnjih jaja bio je inspirisan umetničkim delima Ermitaža, a neka od njih su pravi mali istorijski vodiči. Tako pojedina prikazuju krunisanje cara, završetak transsibirske železnice, godišnjicu braka...
Jedno od najvrednijih jaja bilo je ono koje je Nikolaj poklonio carici Aleksandri za Uskrs 1897, u kojem se nalazi replika kočije kojom je carica došla u Moskvu.
Jaja su, u osnovi, pravljena od kamena, drveta ili porcelana, a zatim je stvaljano nekoliko slojeva providnog emajla koji se zatim bojio. Faberže je uspeo da stvori čak više od 100 nijansi, što je u 19. veku bilo pravo čudo.
Ukupno je napravljeno 56 carskih, kao i 12 uskršnjih jaja za vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha.
Čuvena jaja pravljena su do Oktobarske revolucije i smaknuća carske porodice 1917. kada je i Faberže bio prinuđen da napusti Rusiju.
Poslednje jaje koje je izašlo uz radionice čuvenog juvelira umetnika bilo je takozvano "ratno jaje" napravljeno od čelika, jer dragog kamenja i plemenitih metala više nije bilo.
Karl Petar Faberže umro je 24. septembra 1920. godine u Lozani u Švajcarskoj.
Danas se veći broj jaja nalazi u privatnim kolekcijama, tri poseduje britanska kraljica Elizabeta, a nekoliko je završilo u muzejima.
Pre nekoliko godina na aukciji u Londonu, jaje koje je Faberže napravio za porodicu Rotšild, prodato je za devet miliona funti (18,5 miliona dolara)!
Međutim, i vi možete posedovati Faberže jaje - "Faberge" je firma-naslednica slavne juvelirnice iz Sankt Peterburga, a glavni majstor Viktor Majer se drži tradicije kada je dizajn u pitanju.
Nema komentara:
Objavi komentar