Specifičan odnos majki i ćerki

 

Svaka ćerka bi mogla da napiše knjigu o svojoj majci... Ali, šta se dešava kada i ona sama jednog dana postane majka jedne ćerke (ili više njih)?

 

 

Da li odnos majka - ćerka počinje već sa željom da se rodi devojčica?

Odnos sa detetom, ma kako to paradoksalno zvučalo, počinje još pre začeća. Samo planiranje porodice (danas je to sve više uobičajena pojava među mladima) unosi u život budućih roditelja «nevidljivog» trećeg , četvrtog - dete. Naravno, niko unapred ne zna kog će pola ono da bude, ali postoji želja za njim. Roditelji mogu da imaju istovetnu želju za polom deteta, ali to može i da se razlikuje.

Dakle, odnos počinje i pre začeća, da bi tim činom postao konkretniji. Svaka žena koja je postala majka zna u kojoj meri se još nerođena beba «ponašala» prema njenim očekivanjima.

Da li je dobro napredovala, koliko je živahna bila, koliko se majka zbog nje ugojila, da li je morala da održava trudnoću ili je trudnoća protekla bez ikakvih trzavica.

Kakav je taj odnos kada su pitanju "kritične" faze odrastanja -  adolescencija, prva ljubav, odlazak  od kuće, završetak školovanja, napredovanje na poslu, udaja...?

 

- Svaka faza ima svoja obeležja. Prva ljubav našeg deteta je uvek prilika da se setimo svoje prve ljubavi, a kako se najveći broj prvih ljubavi završi «neslavno», onda je taj momak po definiciji neko ko baš i ne priliči našoj princezi.



To nikako ne znači da ga treba kritikovati kada ljubav prestane, ili ako do nje ne dođe. Devojke brane svoj izbor do «poslednje kapi krvi».  Tuđe, naravno!

Završetak školovanja je podjednako ponosan doživljaj za "sve učesnike". Ko može da bude ponosniji od same ćerke i njene majke? Niko!

Odlazak od kuće je uvek praćen potokom suza, makar one bile isplakane u kupatilu. Prisutan je ponos, ali i tuga. Ponos zbog odraslog deteta, a tugovanje za onim koje to više nije.
Napredovanje na poslu je kao završetak školovanja. To je nešto što pripada našim ćerkama. Toliko je u njih uloženo, a one su to umele sebi da vrate. Bravo za ćerke! I za njihove majke!

Pa još kada se ćerka uda... Ima li među majkama jedne koja se nije rasplakala na venčanju svoje ćerke? Prvo, svaka je ćerka upravo najlepša mlada na svetu! Potom, svako se seti svoje udaje i sebe. A onda zaista shvati da je ćerka otišla. Može to da bude i samo dva ćoška dalje, ali je otišla.


Modeli majčinstva su različiti: od majke "kontrolorke"... do najbolje prijateljice. Šta je poželjan model, koji podstiče kvalitetan odnos?

- Česta je zabluda da majka i ćerka treba da budu najbolje prijateljice. Ne, nikako! Ćerka ima jednu majku, a prijateljice bira sama. Majka treba da je podrška, oslonac, neko ko će da stane ispred ćerke u svakom trenutku - razuman, pun ljubavi. Taj odnos između majke i ćerke je neponovljiv. Najbolje su majke koje omoguće svojim ćerkama da budu ono što jesu, ne kontrolišu im svaku misao, radnju, poduhvat, želju... Imaju poverenja, tu su da priskoče u pomoć, da prihvate objašnjenje, neće svojim stavom terati ćerke da prikrivaju istinu kako bi izbegle razočarenje ili ogorčenje svojih majki. Onoliko koliko majka poštuje svoju ćerku, toliko će biti  poštovana!
S obzirom na duh vremena u kojem živimo, u kom pravcu se taj odnos menja?

- Zahvaljujući masovnim medijima, Internetu, većoj migraciji stanovništva na celoj zemaljskoj kugli... neminovno je da se tradicionalni odnosi menjaju. Žene su sve samostalnije, znaju da uzmu od majki ono najbolje, a ono manje dobro da jednostavno ostave po strani, i to na način koji nije povređujući po majke.
Nadam se da će iščeznuti model žrtvovanja, posebno karakterističan za patrijarhalne sredine, koji nameće užasno osećanje krivice ćerkama zbog kojih su se majke žrtvovale. Verovatno je da će vremenom odnos između majke i ćerke da bude i odnos dve ravnopravne sagovornice, uz poštovanje svih razlika koje nameću uloge, statusi, kvalitet odnosa. Dakle, ravnopravan - ni na čiju štetu ili korist.

Kada majka/ćerka mogu da kažu: "Ponosna sam kada vidim moju veliku devojčicu/Hvala mama, znam da nije bilo lako, ali od sada ja mogu dalje sama..."?

- Kada se odvoje, a da ni jedna ne ostane sa gorčinom u ustima i idejom da se moglo više, brže, bolje... Zadovoljstvo ostvarenim, ciljevi primereni mogućnostima i majke i ćerke, bezuslovna podrška i ljubav, priznavanje različitosti, pravo na slobodan izbor koji imaju obe... su neke od mogućnosti da ovaj odnos zaista bude izvrstan. Bez želje da zvučim patetično, individualna sreća svake od njih je pokazatelj kako uspešnog roditeljstva, tako i onog što svako od nas kao roditelj očekuje da čuje: "Ni ja sebe ne bih bolje podigla".

A da li ćete jednog dana da čujete tu famoznu rečenicu, ili neku sličnu - to zavisi od vas i svega što budete uradili - od momenta rođenja vaše devojčice, do "kraja" njenog odrastanja. Ukoliko to željeno čujete u nekom posebnom, spontanom trenutku - budite ponosni na sebe, a mi vam od srca čestitamo!

by s.p.

            moja prijateljica i ja