Šta god da mi u životu nedostaje, ma šta god da me rastužuje, pomislim na svoje prijatelje i shvatim koliko sam zapravo srećna. Kada znaš da te oni iskreno vole i da možeš računati na njih u svakom trenutku, sve drugo je manje važno. Prijatelji su nešto najdragocenije u mom životu. Tu je njih nekoliko, svako je specifičan na svoj način, a ja svakog od njih volim nekako posebno i sebi svojstveno.
Prijatelje stičemo tokom celog života. Nije važno da li se poznajemo od malih nogu ili tek nekoliko godina. Moja najbolja prijateljica zapravo je moje drugo ja. Naša imena izgovaraju se zajedno, ko me poznaje nekako mora znati i za nju. Kada smo zajedno, mi možemo sve, naročito ono što se svrstava pod nemoguće! Zapravo, reč nemoguće tada gubi svoj značaj.
Ta mala sićušna devojčica sa plavim očima,svetlo smeđom kovrdžavom kosom,sva lepršava je moja najbolja drugarica.
Upoznale smo se kad su nam djeca pošla u školu.Zašto mi je,baš ona najbolja drugarica i prijatelj? Zato što je iskrena,što ume i da mi se suprostavi,da kaže njeno mišljenje i veoma je komunikativna.Ponekad ume i da se naljuti,ali tu naše drugarstvo ne prestaje.U trenutcima tuge,bola i radosti Brana mi se uvek nađe pored mene da me uteši i da nadu da će sve proći,a za radovanje i veselje mi smo uvek prve.Nadam se da će moje drugarstvo sa Branom biti večno i da će biti sve jače.
Bilo gde da živimo na ovoj planeti uvek ćemo biti tu jedna za drugu.
Tužno je što će za ovim stolom sjedeti neko druge a ne Đuro i ja.
Nema komentara:
Objavi komentar