20. ožu 2014.

Tisina






Ponekad dođu trenuci, kao ovaj sada, kada svim srcem želim da neko tamo pretoči svu moju bol u note, i samo za mene, na klaviru, u polutami odsvira moju tugu, pa makar me to ubilo. Poželim da iz jagodica poteče krv, kroz vazduh, po belim dirkama....
Često plačem, jer osećam da taj neko nikada nećete biti vi.
Još češće se nadam da grešim.
 Veče, tišina je tako glasna.
Bojim se umreću od želje da me volite, a da vi nikada nećete razumeti, nikada nećete znati, koliko ste bili važni i veliki u mom malenom životu.
Za njih, jer večeras nisu tu...

by obn

Nema komentara:

Objavi komentar