Tmurno i vjetrovito jutro na mom prozoru. Ipak, dozivljavam ga drugacije – kao
dan pun emocija i pozitivnih misli. Vazduh koji sam udahnula bio je prijatan i
inspirativan, probudio je u meni neke lepe emocije i prijatne osecaje. Potrebu
za zblizavanjem. Potrebu da me neko pamucnim rukama i somotnim usnama privije
uz sebe, da se osetim bezbrizno i voljeno…Volim ovakvo vreme. Volim tople
dodire po telu koji me cine srecnom. Volim svoje misli o tebi koje postaju
realnost. Da – volim tebe kraj sebe i to je ono sto menja boje tmurnog dana!
Nema komentara:
Objavi komentar