25. ožu 2014.
24. ožu 2014.
Koliko traje "zauvek"
Moje šetnje već su nadaleko poznate - gotovo uvek su podstaknute nekom tugom, brigom, ličnim osećajem nepripadanja i lutanja.
Rezultat svih šetnji su, gotovo po pravilu, fotografije, stihovi ili još dublja ćutnja - koja je rezultat zaključaka koji su predugo odlagani.
Ustala sam u pola osam - jedini slobodan dan i ja ne mogu da spavam. Probudila sam se po navici - sa bezveznim "nedelja" ukusom u ustima. Tu ni sto lutanja ne pomaže. Obukla sam se, uzela dva mobilna telefona jedan koji pricam samo sa Djurom ( uključila prihvatanje poziva sa liste ) i krenula. Bez smera i jasnog cilja.
Uložila sam krajnji napor da se priključim na prirodu, na plavo nebo, nepregledne tepihe cvijeća,da na taj način oteram sve gorke reči, ružne misli, tugu... ja sam bekstvo u imaginarne svetove podigla na nivo umetnosti...
by m.p.
20. ožu 2014.
Tisina
Ponekad dođu trenuci, kao ovaj sada, kada svim srcem želim da neko
tamo pretoči svu moju bol u note, i samo za mene, na klaviru, u polutami odsvira
moju tugu, pa makar me to ubilo. Poželim da iz jagodica poteče krv, kroz vazduh,
po belim dirkama....
Često plačem, jer osećam da taj neko nikada nećete biti vi.
Još češće se nadam da grešim.
Veče, tišina je tako glasna.
Bojim se umreću od želje da me volite, a da vi nikada nećete razumeti, nikada nećete znati, koliko ste bili važni i veliki u mom malenom životu.
Za njih, jer večeras nisu tu...
by obn
Često plačem, jer osećam da taj neko nikada nećete biti vi.
Još češće se nadam da grešim.
Veče, tišina je tako glasna.
Bojim se umreću od želje da me volite, a da vi nikada nećete razumeti, nikada nećete znati, koliko ste bili važni i veliki u mom malenom životu.
Za njih, jer večeras nisu tu...
by obn
19. ožu 2014.
18. ožu 2014.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)