Poput suncokreta…i ljudi podižu glavu i upiru pogled ka svetlosti..
Svetlost je ljubav..Ona je nežnost u neko skriveno popodne ,dok puštamo da nam miluje oči kroz zatvorene kapke..
Slušam zvuke violine… u daljini mi se smese beskrajna polja suncokreta..Zlatnih cvetova, koji su boju ukrali suncu..
Poderani džepovi oblaka.. puni su zlatnih opiljaka ovog svetla,
a ko ume da se zagleda mnogo daleko i visoko…videće te iskrice u njihovim mlecno belim pantalonama..
Nečija pažljiva ruka, zasadila je rajski vrt na zemlj i,
za sve nas …Samo treba gledati srcem…Opijati se lepotom
odežde onoga što nam je nadohvat oka..Oči vide mnogo dalje i više,
ako su osvetljene duhom koji nema medje, kao nebo širokim i slobodnim..
Pustite da vam izrastu krila slezove boje..nosiće vas do kraja sveta..
Kraj je ujedno i početak..Savršenstvo kruga .Sunce je krug…i život.
Suncokret je savršenstvo kruga i sunceve pozlate..
Ako takav cvet imate pokraj sebe, ne dozvolite da mu klone glava
jer mu ne dajete dovoljno svetlosti…
Biće vam mračno ako ode i odnese sjaj koji vas je
grejao i činio posebnim..
Cuvajte ono što vam je darovano od života..
Jednom izgubljeni sjaj ljubavi svog suncokreta,
nikada ne možete vratiti..
Volite i pozlatite pogled tom oku.. u njemu je vaš lik..
by veshtichanstvena s Blog
Nema komentara:
Objavi komentar