Eh,da je tuga snijeg...

Večeras, večeras je sve drugačije. Sam početak ovog dana je bio drugačiji, prate me neka čudna osjećanja od ranog jutra. Neka se sjeta zavukla u mojoj duši i u ovim prvim večernjim satima dok posmatram zalazak sunca sa svog balkona, taj osjećaj postaje još jači...intenzivniji. Moje misli lutaju traže uporno spokoj ali ga ne mogu naći... rađa se neki čudan strah koji se polako zavlači pod kožu. Nedostaje mi tvoj bracki zagrljaj večeras, zagrljaj u kome ću se skupiti poput mačeta i budna sanjati. Zagrljaj koji me ispunjava sigurnošću. Gubim se u svojim nemirima u mislima tamo gdje je bajka prestala. Želim zaspati u tvom naručju jer znam da sam tu zaštićena i voljena... Nedostaješ mi večeras do bola.

I ove noći poći ću kod Ljilje i tu bol podjeli ćemo zajedno...

RODIO SE MALIŠA…

DANAS U 13,14 H, moje dete je rodilo dete, dečkića, teškog 3800 gr i 58 i nešto cm. Odlično su i mama i beba.

Razumete moju radost, jeeeeeee! Neka su mi zdravi i srećni, ljubi ih majka i baka!   

obecala si da ces biti vecna

Obećala si jednom u detinjstvu da ćeš biti večna, otkle god se vraćali da ćemo te zateći, kao senku ispod kućne strehe, kao kućni prag.
Nije bilo nijedne naše plovidbe da je nisi, kao ribarske žene, presedela na pučini gledajući; nije bilo bure ni brodoloma da nismo posle njih pored neba ugledali i tvoje lice. Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru, ti i sunce; bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna.
Obećala si nam da ćeš biti večna...

Za moju majku... jednom
 me neko pitao:
"Nedostaje li ti"...?
Nisam
odgovorila!...? okrenula
sam se, otišla tiho
šapnula... PREVIŠE!!!

Beograde dolazim...

Suncokret…

Poput suncokreta…i ljudi podižu glavu i upiru pogled ka svetlosti..

Svetlost je ljubav..Ona je nežnost u neko skriveno popodne ,dok puštamo da nam miluje oči kroz zatvorene  kapke..

Slušam zvuke violine… u daljini mi se smese  beskrajna polja suncokreta..Zlatnih cvetova, koji su boju ukrali suncu..

Poderani  džepovi oblaka.. puni su zlatnih opiljaka ovog svetla,

a ko ume da se zagleda mnogo daleko i visoko…videće te iskrice u njihovim   mlecno  belim  pantalonama..

Nečija pažljiva ruka, zasadila je rajski vrt na zemlj i,

za sve nas …Samo treba gledati srcem…Opijati se lepotom

odežde onoga što nam je nadohvat oka..Oči vide mnogo dalje i više,

ako su osvetljene duhom  koji nema  medje,  kao nebo širokim i slobodnim..

Pustite da vam izrastu krila slezove boje..nosiće vas do kraja sveta..

Kraj je ujedno i početak..Savršenstvo kruga .Sunce je krug…i život.

Suncokret je savršenstvo kruga i sunceve pozlate..

Ako takav cvet imate pokraj sebe, ne dozvolite da mu klone glava

jer mu ne dajete dovoljno svetlosti…

Biće vam mračno ako ode  i odnese sjaj koji vas je

grejao i činio posebnim..

Cuvajte ono što vam je darovano od života..

Jednom izgubljeni sjaj ljubavi svog suncokreta,

nikada  ne možete  vratiti..

Volite  i pozlatite pogled   tom  oku.. u njemu je vaš lik..

by veshtichanstvena s Blog

Veshtichanstvena's Blog

Srce

Uprkos neverovatnom napredovanju nauke i pojavi svih mogucih sredstava komunikacije- kada izgubimo nekog koga volimo beskrajno- jedini "aparat" za komunikaciju sa njim na onom svetu je SRCE