Šta sve stanuje u našim očima,pitam se …
Tu se nalazi ceo jedan mali-veliki svet.To je najveći foto-album koji imamo.
U njemu su lutke mog detinjstva,zelene kajsije koje beremo kradom da ne vidi baka..Osmeh kojem nedostaju prednji zubi…obrazi umrljani marmeladom..Plavetnilo mora u kojem učimo plivati,moj mladji brat i ja..Nebo koje je u požaru sunčeve vatre pri zalasku. Predvečerja koja oduzimaju oštrinu slici,u magičnom su sfumatu,samo se obrisi naziru,dok noć ne oboji svojim crnilom sve oko nas…
U mojim očima takodje žive i dva oka iz ogledala,koja me gledaju zamazana od plača,dok se otapa, prvi put nevešto naneta maskara,ostavljajući crne suze na licu..
Na ovo sam se kasnije navikla…kao i na sve drugo uostalom..
Postoje i usne koje se približavaju,spuštaju na moje…i tada je ceo svet nestao u prvom poljupcu…
Tu su i ruke koje drže moje…nekad’ levu…nekad’ desnu…
Zatim, ruke sa staračkim pegama i kao pergament tananom kožom,a pripadaju mojoj baki…Napravile su mnogo puta mašnicu u mojoj kosi…milovale uplakano lice…
Kada bih mogla da istresem sve napolje, pronašla bih tu još mnogo slika, veselih i tužnih, ustreptalih, nežnih, bilo bi i ružnih, zamagljenih…izoštrenih…najrazličitijih slika moje stvarnosti i mojih nestvarnih sanja…
Radjanja i umiranja svetlosti mnogih dana…Izbledelih boja noći..Eh…čega sve tu ima…
Ima i lica ozarenih ljubavlju,fragmenata sreće koje nosim u levom oku..
Najveća ostava za blago, na celom svetu.
Razne mape koje vode sreći, mada sam često pogrešno tumačila oznake na njima, ali sam ipak tražila…putovala..padala…ustajala…Uvek nastavljala..
Naše oči…
Kriju svetove koji su upleli slike u kaleidoskop našeg života.
Prelistajte ponekada taj album.Ne dajte slikama da izblede.
Osvežavaju se time što ih puštamo da iz dubine naših zenica izadju pred nas. Odevene u šareno perje ptica naših misli,koje postaju reči…izrečene glasom ili napisane perom…Tako nastavljaju da žive – zauvek.
Pišite,delite ih sa drugima.Čitajte..sakupljajte nove još lepše i vrednije…
Ovo je nebeska matematika….
Deljenjem se umnožava ono što dajemo…
Bivamo bogatiji i onda kada dajemo…i kada upijamo nečije dragocenosti..
Iz oka..oku…
Nema komentara:
Objavi komentar