cipele

predjela

And some wonderfully salty prosciutto. Toss a slice into your mouth. It's good for your health.



Slice the sprouts and toss them on a baking sheet with oil, salt and peppa. Get your roast on.



Cut the prosciutto into little chunks and crisp 'em up in a skillet. Go ahead and toss some into your mouth again.



Arrange on a cute white thingy for a photo (you can skip this part).



Grab your roasted beauts.



Start with a sprout half, followed by some prosciutto crisps, and one more sprout half, bookending it all together like a little book.



Just look at those.

    

Slika u očima...

Šta sve stanuje u našim očima,pitam se …
Tu se nalazi  ceo jedan mali-veliki svet.To je najveći foto-album  koji imamo.
U njemu su lutke mog detinjstva,zelene kajsije koje beremo kradom da ne vidi baka..Osmeh kojem nedostaju prednji zubi…obrazi umrljani marmeladom..Plavetnilo mora u kojem učimo plivati,moj mladji brat i ja..Nebo koje je u požaru sunčeve vatre pri zalasku. Predvečerja koja oduzimaju oštrinu slici,u magičnom su  sfumatu,samo se obrisi naziru,dok noć ne oboji svojim crnilom sve oko nas…
U mojim  očima  takodje  žive i dva oka iz ogledala,koja me gledaju zamazana od plača,dok se otapa,  prvi put nevešto naneta maskara,ostavljajući crne suze na licu..
Na ovo sam se kasnije navikla…kao i na sve drugo uostalom..
Postoje i usne koje se približavaju,spuštaju na moje…i tada je ceo svet nestao u prvom poljupcu…
Tu su i ruke koje drže moje…nekad’ levu…nekad’ desnu…
Zatim, ruke sa staračkim pegama i kao pergament tananom kožom,a pripadaju mojoj baki…Napravile su mnogo puta mašnicu u mojoj kosi…milovale uplakano lice…
Kada bih mogla da istresem sve napolje, pronašla bih tu još mnogo slika, veselih i tužnih, ustreptalih, nežnih, bilo bi i ružnih, zamagljenih…izoštrenih…najrazličitijih slika moje stvarnosti i mojih nestvarnih sanja…
Radjanja i umiranja svetlosti mnogih dana…Izbledelih boja noći..Eh…čega sve tu ima…
Ima i lica ozarenih ljubavlju,fragmenata sreće koje nosim u levom oku..
Najveća ostava za blago, na celom svetu.
Razne mape koje vode sreći, mada  sam često pogrešno tumačila oznake na njima, ali sam ipak tražila…putovala..padala…ustajala…Uvek nastavljala..
Naše oči…
Kriju svetove koji su upleli slike u kaleidoskop našeg života.
Prelistajte ponekada taj album.Ne dajte slikama da izblede.
Osvežavaju  se time što ih puštamo da iz dubine naših zenica izadju pred nas. Odevene  u šareno perje ptica naših misli,koje postaju reči…izrečene glasom ili napisane perom…Tako nastavljaju da žive  – zauvek.
Pišite,delite ih  sa drugima.Čitajte..sakupljajte nove još lepše i vrednije…
Ovo  je nebeska matematika….
Deljenjem se umnožava ono što dajemo…
Bivamo  bogatiji i onda  kada  dajemo…i  kada  upijamo nečije   dragocenosti..
Iz oka..oku…

karl-lagerfeld

coco chanel

torte

za moje djevojcice