U mom životu postojale su i postoje mnogo predivnih žena. Moja mama, sestra, bake, ćerke ali i sve te fenomenalne devojke i žene koje sam vremenom upoznala; neke još u školi, neke na fakultetu, raznoraznim kursevima, poslu, neke na putovanjima…
Ovaj ludi život koji živimo tako brzo prosto je prekratak da svakoj
od njih ne posvetim onoliko vremena i ljubavi koliko bih inače želela, što
je verujem i vaš slučaj. Uvek se nasmješim kad se setim kako je moja
drugarica Seka u šali izjavila:“Hej prinćipesa, zamisli da ti i
ja …uzmemo jahtu, zapalimo i nema nas
mesecima“, nakon čega bi usledila ozbiljna analiza destinacija koja
bismo posetile i drugarica koje bismo povele sa sobom. Ima tu
raznoraznih bisera, kojih se često prisećamo, premotavajući filmove pune
uspomena, izlazaka, ljubavnih jada, položenih ispita… Kako godine
odmiču i te devojačke ludorije ostavljamo za nama, nekako se uželim svih
dogodovština za koje sada i nema previše vremena. Znate već, posao,
obaveze, partner, novac , razni su faktori koji mogu, a ne treba da
utiču na odnose među nama. Ono što sam naučila je da prijateljstvo
nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo; ako ga ne negujete, baš kao i
veza ili brak, podložno je krahu. Da li ste i vi nekada stavile vaše
drugarice i prijateljice na drugo, treće ili deseto mesto, iza partnera,
djeca, unuka, poslovnih obaveza, možda čak i sasvim nesvesno? Ali sve to ide u rok
prijateljstva. Sve mi znamo da budemo umorne , opterećene svojim
problemima, neprilagodljive po pitanju slobodnih termina, ali ako to
pređe u naviku, shvatamo kako sve manje zajedničkih tema imamo, kako
više jedne drugima ne pričamo one svakodnevne sitnice, kako na Šta ima novo, odgovaramo Ništa posebno…
Nema komentara:
Objavi komentar