NEDOSTAJEŠ MI ...
" Dođeš ti meni u snove pa se ispričamo kao nekad, kao nekad se
smiješ i opet odeš, i dugo još odzvanja taj osmjeh... Znam da sam
budna tek kada mi suza niz lice krene..."
Ćutim
Ćutim. Neki trenuci bili bi prazni kad bi ih ispunile reči. I ovako su bolni uprkos želji da u njih budu utkane samo lake sanje.
Ćutim. Nemir se trudim da od sebe same skrijem. Koprena sećanja danas suzu mami. Zbog nečeg što jeste i nečeg što nije.
Danas ne mogu ni da se pitam, ni da se nadam, ni da verujem. Na tren je ućutalo sve u meni, svaki damar. I neke lepote ćutim i čuvam samo za sebe. Možda u strahu da se ne potroše.
Danas …. danas …. sve je postalo meka tišina, sve je ostalo samo ćutanje. Bože, kako ta ćutanja umeju da budu glasna, da vrište i dušu deru!
Ćutim jer samo tako se čujemo … najzad …. opet … makar na tren ...
Ćutim. Nemir se trudim da od sebe same skrijem. Koprena sećanja danas suzu mami. Zbog nečeg što jeste i nečeg što nije.
Danas ne mogu ni da se pitam, ni da se nadam, ni da verujem. Na tren je ućutalo sve u meni, svaki damar. I neke lepote ćutim i čuvam samo za sebe. Možda u strahu da se ne potroše.
Danas …. danas …. sve je postalo meka tišina, sve je ostalo samo ćutanje. Bože, kako ta ćutanja umeju da budu glasna, da vrište i dušu deru!
Ćutim jer samo tako se čujemo … najzad …. opet … makar na tren ...
Nema komentara:
Objavi komentar