Kad samo pomislim kako vrijeme leti i brze nego ga mogu pratiti, zelim da zadrzim bar trenutak, kad vec tebe ne mogu vratiti.Tvoj trag jos pratim i pricam noci, kad je tiho i mirno i uzivam u samoci. Treba mi tisina da mogu te cuti, treba mi samoca da te dozovem, treba mi smiraj da mogu ti reci, treba mi vjecnost da te prebolim. A opet je snijeg, i opet studen po prozoru pise, noci su mirne i bijele, i bez tebe nekako tise. Zovem te da razdvojimo vrijeme, da ti kazem koliko je proslo, koliko dugo te nema, i kako bi mi dobro tvoje drustvo doslo.
Ova družina nije više zajedno...
Nema komentara:
Objavi komentar