Više je nego očigledno da je porodica u krizi.Stare, patrijarhalne vrednosti se gube, a nove se ne formiraju. Društvo, kao i porodica, u nekoj su vrsti istorijskog vakuuma. U drugoj polovini prošlog veka model porodice kakvu smo poznavali nestaje sa scene. Žene dobijaju nove mogućnosti za ravnopravnost i društvo počinje da se menja. Promenili su se poslovni odnosi, politički odnosi, odnosi u porodici. Danas je neprihvatljiv model po kome žena ne radi, čeka muža kod kuće, i ona i deca čine sve da bi ugodili muškarcu nastojeći da po svaku cenu spreče njegovu ljutnju i eventualno napuštanje.Nažalost, nove vrednosti i nova opšte prihvaćena definicija braka i porodice još uvek nije pronađena. Ostaje na pojedincu kako će organizovati svoj porodični život i pri tom to često nema od koga da nauči. Poseban problem danas predstavlja sve češća odsutnost muškaraca iz života porodice, bilo zbog prevelikog broja obaveza, bilo zbog drugih preokupacija. U nekim slučajevima muškarci se sami povuku od porodičnih obaveza a u nekim njihova partnerka je ta koja im stavi do znanja da odgajanje dece i kućni poslovi nisu primereni „pravom“ muškarcu. U našoj zemlji je poseban problem što otac ne može da prisustvovuje rođenju deteta, a u mnogim porodilištima ne može ni da poseti suprugu i dete u trenutku kada u porodici nastupa najvažnija promena. Osim toga, muškarac je često prinuđen da vrlo naporno radi da bi porodica mogla da opstane. To znači da će, nažalost, provoditi i manje vremena sa porodicom.
Ključ za bliskost jeste da sa onima do kojih nam je stalo provodimo dosta vremena i da ga provodimo kvalitetno. Savremeni muževi i očevi često nemaju to vreme jer moraju da obezbede egzistenciju za porodicu. Situacija je teška u zemljama koje prolaze kroz period tranzicije. Kada porodica dođe do nivoa na kome ima obezbeđenu materijalnu egzistenciju (ukoliko u međuvremenu nije došlo do razvoda braka) muškarac je uglavnom toliko udaljen od supruge i dece da izgleda gotovo nemoguće da se obnovi kvalitetan kontakt.
Osim odsustva zbog posla, muškarci koji žele da budu dobri supružnici i očevi ne znaju kako da to postignu iz jednog jedinog razloga – niko ih tome nije naučio. Često se dešava da su i oni sami odrastali bez prisustva oca ili drugog značajnog muškarca od kojeg bi mogli da nauče kako da izgrade stabilan brak i porodicu.
Poznato je da se identitet osobe razvija najvećim delom posmatranjem ljudi koji su nam bitni, njihovim imitiranjem i usvajanjem njihovih obrazaca razmišljanja i ponašanja tokom detinjstva. Danas, kao ni par generacija unazad, dečaci nemaju adekvatne muške uzore. Prve godine provode sa majkom (dok otac pokušava da zaradi dovoljno novca), nakon čega kreću u vrtić gde uglavnom rade žene. U osnovnoj školi većinu nastavnog osoblja, posebno u nižim razredima, takođe čine žene. I bez obzira na to koliko su žene koje odgajaju dečake snažne i sjajne dečacima su potrebni očevi, ujaci, stričevi, dede kao uzori od kojih će moći da nauče šta znači biti muškarac. Potrebno je da se muškarci u većoj meri uključe u porodični život, a posebno u vaspitanje dece. Deci je potrebna sigurnost koju pruža očeva podrška. Potrebni su im idoli i modeli na koje će se ugledati, koji će biti tu da podele sa njima njihove radosti i tuge.
Ukoliko vas zanima ova tema iskreno preporučujem knjigu „Biti muško“, autor je Stiv Bidalf.by Sanja Perković-Goga
Nema komentara:
Objavi komentar