KADA TISINA ZABOLI

Zavičaj

Sutra putujem posle dugo godina u zavičaj

otisla je moja tetka  Vojka;

Kako u trenucima  bola opisati ljubav prema dragoj osobi koja je isijavala ljubavlju, energijom, hrabroscu, pozrtvovanjem...

Moja tetka Vojka bila je drugacija, posebna...  Svi koji su je poznavali potvrdice da je bila osoba koja je svoju ljubav nesebicno dijelila, koja je svakoga koga je poznavala, svojim primjerom, ucila kako se bori sa teskocama i nesrecom u zivotu i kako se uziva u sreci zivota; kako pozitivnom energijom, dosjetkom, salom, pjesmom, plesom savladati tugu, strah, bol, usamljenost...

Pocivaj u miru, draga moja tetka.

davno je bilo to...

to srecno detinjstvo, bezbrizne igre, price i neostvareni snovi.... ostale su tamo livade, sume, pasnjaci i rijeke... ostali su neki srecni dani prvi koraci i lutka bez kose, spomenari i ljubavi... jos se u srcima nose!!! Ostao je miris prvih ljubicica i krofni nedeljom u podne... miris jabuka petrovaca u vocnjaku kuce rodne moga oca... i tresanja prvih kod babe Mare... i suze podjose niz lice!!! I kako sad i sta napisati bez suza vise??? Kad sve na zavicaj moj odjednom zamirise... kad misli te vrate preko  praga... gde uvijek nas cekala neka ruka draga i bakino toplo krilo..... pa se od jednom stvore, bratove kopacke i sestrine noge bose... da, davno je to bilo, al' secanja ostaju ostaju i traju, kako je bilo lijepo u mom zavicaju... A poneka slika vrati u moje  selo, i cujem na tren vrisku iz skole preko puta, i mamino MIRO... opet je nesto ljuta... tatine korake umorne kad uvece kuci dodje... i reci cujem bakine "sve ce to milo da prodje"... Prosli su ti dani, medena srca i konjici, za Arađendan zvona sa crkve jos se cuju... a misli opet putuju!!! Srce mi pozeli u zavicaj ici da predjem makar preko praga, da uberem bar jedan cvijet, da napijem se vode sa izvora... Znam da tamo nije ona ruka draga, prijatelji mnogi otisli u svijet, ostalo je samo u dnu spomenara moja prva ljubav... a pored kuce oceve jedna lipa stara.... sto pamti prve poljupce... potok sto u dnu sela tece, poneka jabuka i sljiva, i pusta nasa livada i njiva... Cuvacu slike iz detinjstva duboko negde u sebi i zvicaj rodni nikada ni za sta menjala ne bi... Jer najjace sunce grije tamo odakle potičeš... i pamtis ga gde god da krenes putem sudbine vodjen!!!

Balkon

Već godinama je Brankov most mesto na kojem se desi najveći broj samoubistava i pokušaja samoubistva u Beogradu.

Sa balkona u Kosovskoj 15 nikada niko nije skočio u smrt, ali tvrdim da je po broju pokušaja samoubistva ovaj balkon odmah iza Brankovog mosta.

U stanu kojem pripada taj balkon živela je majčina tetka Milica, udovica generala Velizara Antića, nosioca dve Karađorđeve zvezde i vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije u Pragu i Budimpešti. Ona je imala dve ćerke, Ljiljanu, sa kojom je živela i koja nije bila udata, i Katarinu, koja je imala sina Tomu.

Posle 1945. godine tetka Milica je delila sudbinu ljudi koji su bili proglašeni za klasne neprijatelje, ali se nikada nije žalila na nemaštinu i nije izgledalo da žali za nekadašnjim načinom života. Ipak, jednom godišnje, na Lazarevu subotu, njenu slavu, tetka Milica je činila sve što može kako bi goste dočekala na prikladan način.

Novcem koji bi uštedela tokom godine kupovala je hranu i piće za goste.

Sedamdesetih godina, tetka Milica se suočila sa problemom – u čemu poslužiti hranu i piće za slavu, jer se tokom decenija porazbijalo dosta tanjira i čaša iz svečanog servisa.

Odbijala je i samu pomisao da zaječarski porculan i kristal iz Rogaške Slatine zamene njene mozer kristalne čaše i rozental porculan.

Rešenje je nađeno – čim gost ode, njegov tanjir i čaša odmah se peru i spremaju za sledećeg gosta. Teret ovog posla pao je na Ljiljanu. Iako je moja majka Ljiljani nudila pomoć u pranju sudova, ona je to odbijala tvrdeći da je majka njen gost na slavi. Tako je Ljiljana, čim bi neko od gostiju otišao, žurila u kuhinju da opere njegove sudove.

Kada bi poslednji gost otišao, tetka Milica, Ljiljana, Katarina, Toma, moja majka i ja seli bismo u salon, jeli preostale kolače i rezimirali utiske sa slave. U jednom trenutku, tetka Milica bi rekla Ljiljani da nije dovoljno brzo prala sudove i između njih bi izbila svađa koja se uvek završavala Ljiljaninom rečenicom:

"E, pa meni ne preostaje ništa drugo nego da se ubijem!", posle čega bi izašla na balkon.

Uz očajni uzvik "Neeeeeeeee!" tetka Milica bi, saplićući se, pojurila ka balkonu. Tada je na scenu stupala moja majka, koja bi zgrabila tetka Milicu i ugurala je na fotelju.

Dok bi Katarina ubeđivala tetka Milicu da se Ljiljana neće ubiti, majka bi otišla do balkona na kom je Ljiljana mirno stajala, i viknula: "Ulazi unutra!", što bi Ljiljana bez oklevanja učinila.

Dok bi Ljiljana zatvarala balkonska vrata, njena sestra Katarina bi joj obavezno dobacila: "Životinjo!", na šta bi moja majka dreknula: "Tišina!", posle čega bismo svi posedali i ponašali se kao da se ništa nije desilo.

Otprilike sat vremena kasnije odlazili smo kućama, a tetka Milica i Ljiljana bi stajale na balkonu i mahale nam.

Sredinom osamdesetih godina, dok smo se posle jedne slave nas četvoro vraćali kući, nisam mogao da se otmem utisku da mi nešto nedostaje. Kada sam konačno shvatio šta, uzviknuo sam:

"Ljiljana ove godine nije pokušala da se ubije!"

"Da!", rekli su ostali tonom koji je odavao da su i sami primetili. Tako se ispostavilo da su Ljiljanini pokušaji samoubistva postali tradicionalan deo slave.

Tradicija se održala sve dok tetka Milica nije umrla.

Ljiljana je tada kupila nove, sasvim obične čaše i tanjire.

Nijedna učesnica ove priče više nije živa.

Danas, samo se Toma i ja, svake Lazareve subote, prisećamo dramatičnih događaja na balkonu u Kosovskoj 15.

by v s.

 

Da, slušam te...I uvjek ću te slušati!

Srećan ti dan majki

Ja sebe smatram prilično nezavisnom ženom ... poznatom po snažnoj volji, svojim stavovima o prilično svemu  i velikim maštanjima. I  znam biti  tvrdoglava, ali mislim stvarno tvrdoglava sa vremena na vrijeme. " Može to mnogo bolje" ili "Nemoj mi kvariti merak" mogla bi biti moja lična himna ... ali moram priznati da u glavi stalno čujem i druge glasove... U stvari nešto slično kao Petar Zec "Mi ne slušamo naše majke baš dobro ... barem ne sa ušima". Majkini govori posle toliko godina mogu postati istinski Muzak u našim životima, muzika koju stalno čujemo iznova u svakoj priči. " Zašto nosiš to?" je vječiti hit singl - Ali obećavam ti Mama, možda te ne slušamo... ali vjeruj mi da te čujemo! Kako drugačije da kad odrastemo zvučimo isto kao ti???

Bez obzira šta drugo Mama radi u svom životu, njen posao su njena djeca. Za naše mame naš "krajnji rezultat" je proizvod njihove karijere ... pa naravno da se od nas traži da ga dobro uradimo!!! Naš uspeh je i njihov uspjeh i za više od jedne generacije žena to odražava "slavu" ili "neuspeh" . Mi smo personifikacija njihovog životnog poziva-ako se mi zeznemo, i one su!

Možda ima dana kada se pitam, da li ću ikada uraditi išta dobro, ali ja sam žena koja brine mnogo da sve bude urađeno baš kako treba, jer je njihov otisak prstiju u svakom mom poslu. Naravno, ja sam izabrala bitke koje vodim sa njima da bi ih izludela...Kada po kišnom danu neću da nosim kišobran ili kabanicu, ili neuredna izađem sa njom u šetnju..."Učini nešto sa svojom kosom" je konstantno crvrkutanje-Ali uz njega znam da nikad nisam sama!

Moram to tako da shvatim-da sam proizvod svoje majke. Ja proizvedena ne sa sebičnošću ili interesom da budem njena kopija, već sa potpunom posvećenošću. Ona je Majka, to je ono što ona radi! Uprkos mnogim drugim ulogama i sposobnostima, biti Majka je svaki centimetar njenog bića. Kad bih se izmakla i pogledala ženu koja me je podigla, vidjet ću da nije svaka žena koja nosi ovu oznaku Majke, radi to. Uz svo dužno poštovanje, MOJA MAMA JE BOLJA OD TVOJE-HA!

Nije to da druge Majke ne vole svoju djecu, ili da nisu uradili dobar posao, ali su negdje u odrastanju svoje djece proglasile kraj igre-njihov posao je tu završen!U redu, profesionalci mogu reći da je to zdravo i normalno-ali ZABORAVI! Možda ja ne vidim kako je moguće povući se  iz najvažnijeg posla kojeg svaki čovek može imati, jer je moja majka, a i njena majka prije nje, nikad nisu digle noge na sto i rekle- moj posao je ovdje završen-Hvala Bogu! Iako moja baka nije više ovdje, kao ni moja majka i tetka,  bila bi srećna da zna da je njen "Muzak" bio usađen u obije njene ćerke, a i da ja i danas svaki dan igram uz njega! ? ŠBBU? Šta bi Baba uradila, čini da se nasmijemo, šalimo i zapamtimo. Kao neka nit koja će nas uvjek povezivati, radićemo kako ona kaže, ali na svoj način, kako bi našle naš put, sa njom u mislima.

 
 Naravno da nije samo "uradi kako ja kažem" melodija koju čujem svakog dana , to su  dublje emotivnije pjesme koje su snimljene duboko u meni. Moram da čujem tu buku. Potreban mi je glas osobe koja me voli bez obzira na sve! Čak i kad ne mogu uvjek dobro da ga razumijem, znam da postoji sklonište u kojem mogu da se sakrijem po kišnom danu.

  

Ako ste srećni u ovom životu veza sa vašom majkom je najjednostavnija, ali najčešće i najkomplikovanija koju ćete ikada imati. Ja sam bila te sreće! Ne postoji ništa jednostavnije nego biti voljen u potpunosti i znati da vas ta ljubav održava, motiviše i čini vas time što ste. Ta neraskidiva struna koja ide od mame na dijete je najmoćnijs i najtrajnija veza koja može biti. Možda možemo prolaziti kroz različita vrata, ali mi obično idemo u istom pravcu ... zajedno!

                                        

                

Srećan ti dan majki, Mama!

Dobar si posao odradila, ali si ga na žalost prerano završila!

Volimo te, ali i dalje čujemo, sve tri...

               

Na čemu stojim -tatinim poklonima, danas i svakog dana

 

 

 

Ovaj vikend za Dan očeva, nije bio prvi bez mog oca, ali kao i svake godine u ovo vrijeme ne stavljam maskaru dok kopam po uspomenama i mnogobrojnim poklonima koje mi je darovao. Poklone, koje sa sobom nosim svakog dana, i uvjek cu ih nositi. Pokloni koji su utkani u moju dušu , a naročito u moje srce.

 

Ja sam uvjek bila tatina djevojčica, i to je titula koju sam uvjek ponosno nosila . Postoji mnogo negativnih komentara na taj izraz...razmažena, princeza...Ali za mene ta fraza sinbolizuje ne samo neraskidivu vezu sa ocem i ćerkom, ali i tlo na kojem stojim svakog dana.

 

"Trči svoju trku, draga". Mogao je to reći na hiljadu drugih načina: "Budi nezavisna" "Nemoj da slušaš tuđe mišljenje". Ali ne bi bilo isto, ne bi značilo isto. Riječi koje je izabrao takle su moje srce, i prate me cijelog mog života. Kad god se nalazi na raskrsnici, zapitam se "Trčim li svoju trku, ili nečiju drugu."

 

Izgubila sam oca iznenada. Nakon šoka, i odglumljene uzdržanosti,  osjećala sam se kao da živim bez sigurnosne mreže, kao da sam u slobodnom padu - ja i dalje imam dana kada se tako osećam. Ta ljubam me je naučila da vjerujem u sebe i svoju snagu, i da znam da mogu "da trčim svoju trku", čak i kad imam problema da nađem svoju traku. Naučio me da vjerujem svojim instiktima, da ne postoji ništa što ne mogu postići, i da najgora stvar koju mogu da uradim-da odustanem, da propustim priliku i sjedim  sa strane i nikad barem ne pokušam!

 

Danima kada pomislim..."nema šanse da to mogu da uradim!", čujem glas svog oca koji mi govori"samo probaj". Srećan ti dan očeva tata...Hvala ti za mnoge poklone. O kako bi voljela da si tu da pratiš moje trke.

 

Volim te danas kao i svakog dana!.

 

If the Shoe Fits- The Bibbidi Bobbidi Boo Dilemma

Evo mog pitanja... Ako je staklena cipelica savršeno odgovarala, zašto je uopšte ispala???
Ako je , kao što smo odgajane da vjerujemo , došlo do "magije u cipeli  " ozloglašena  cipelica možda pokušavala gospođici  Elli nešto da kaže ???

Može li cipela da nam promjeni život? Pa, svakako nam može promijeniti dan ili noć , a u slučaju Pepeljuge,  jedna cipela može odneti zlu rodbinu i predati joj ključ od predivnog zamka.  Ali da li je to zaista bila cipela ... nisam sigurna da ni fantastični par Manolo cipela ima takvu magiju. Preko više od 325 godina priča o čađavoj sirotoj djevojci u krpama, koja je sva bila dobra i lijepa, i koja je bila "spašena" od zgodnog princa i Dobre Vile,  bilo obeležje bajki za laku noć i snova svake male djevojčice. Sastojci za ovu bajku su jednostavni...

Treba ti zla maćeha

sa dvije ružne polu-sestre

 

Dobra Vila

 

Zgodni Princ

 

i naravno TE magične cipelice

 

 

 

 

 

Cinik u meni zna da je novi Film Pepeljuga pravi Dizni proizvod, koji podrazumjeva prodaju milionima djevojčica svega,  od plastičnih plavih cipelica, najlon balskih haljina i "Pepeljuga" posteljine... Shvatam! Brinem se da, u stvari, Dizni prodaje tim malim devojčicama mnogo više od toga, podiže novu generaciju djevojaka koje žive od fantazija i bajki... to ne može biti dobro, zar ne? Devojke treba da znaju da prave svoju magiju vjerujući u sebe a ne u Dobre Vile.

 

Ipak, moram priznati da je u meni ukorijenjen  kompleks Pepeljuge -uvjek sam u sebi duboko vjerovala, bez obzira koliko obrazovana Feministkinja sam postala, da "jednog dana moj princ će doći". Ja sam se borila, dovela u sumnju sve stvari "srećno do kraja života", nosila  sa ponosom moju nezavisnu ženku Polo majicu. Ali kada se sve sabere ja ću iskreno priznati da romantičar u meni pobjedi-svaki put.

 

Volim tu priču, uvjek sam je voljela-od gledanja crno-bjele verzije plesa Julie Andrevs , pjevala sam zajedno sa Gus Gus  u crtanom i igrala uz imaginarni Bibbidi Bobbodi Boo štapić oko kuće. A sada ne mogu da dočekam da vidim novi Film.

 

  

 

Ali evo šta ja mislim o Pepeljuzi... Objasniću Vam da ona u stvari nije bila spašena , već je bila borac za svoja prava, I suprostavila se na, svoj, nežni način, onima koji su pokušali da je zadrže u uglu u maloj stolici. Pepeljuga je svojom "ljepotom" uticala na sve oko sebe, uključujući i princa koji je bio izgubljen I kome je bila potrebna njena milost da pronađe svoj put.

Naravno, ona je imala svoju Dobru Vilu, i zar mi sve nebismo voljele da imamo jednu! Na kraju, ipak je Pepeljuga bila ta koja je bacila pravu čaroliju i promjenila svoju sudbinu. Ona vjeruje u sebe, iako ima malu pomoć usput, jer u suprtnom ne bi imala toliko ljubavi i razumjevanja za sve oko sebe. Ona sama pronalazi svoj put do "Happily Ever After". Biram da vjerujem da je nastavila da vodi Kraljevstvo u partnerstvu sa svojim Princem!

 

                                                                                  

Tako da ću sada, sjesti u svoju stilsku fotelju, usuti toplu čokoladu u rozmari šolju, uključiti  novi Film Pepeljuga, sa savršenom scenografijom, prelijepim kostimima i čuvenom staklenom cipelicom... ali ... obećavam zaspaću do ponoći !

 

 

                                        

 

Dan nezavisnosti Crne Gore

                                            

Dobili smo boginje, karantin...

Da bi nam brže prolazili dani svaki dan imamo neku zabavu da bi smo proslavili pojavljivanje novih tačkica.

Pošto je danas dan kad one izlaze bez kontrole i neuspjevamo da ih dotaknemo prahom, odlučili smo da napravimo žurku.

 

Ivanine torte smo dobili na poklon I osjećali smo se kao da smo u čaroliji...

Pogledajte koje smo poslastice dobili od Nene

Nutella torta

"Moskva šnit" kremasta torta sa voćem

Savršena Milka torta

Snickers torta predstavlja slasan mix tofi karamela, kikirikija i crne čokolade.